Центар за нуклеарну медицину

Служба нуклеарне медицине почиње са радом 1980. године у оквиру Медицинског центра “Др Михаило Илић”, a др Мирјана Живковић постаје први специјалиста нуклеарне медицине. Реорганизацијом Медицинског центра 1987. године, ОУР болница прераста у Клиничко болнички центар Крагујевац, а Одељење нуклеарне медицине постаје саставни део Завода за онкологију и нуклеарну медицину. Прим. др Мирјана Живковић постаје начелник Одељена нуклеарне медицине. Од 1991. године формира се самостална организациона јединица – Служба нуклеарне медицине, тадашњег КБЦ Крагујевац. Формирањем Клиничког центра Крагујевац, од краја 2005. године, Служба за нуклеарну медицину је прерасла у Центар за нуклеарну медицину, а руководилац Центра постаје проф. др Милован Матовић.

Од јуна 2006. године, набавком нове гама камере (Siemens e.cam), отворене су могућности за ширење палете дијагностичких процедура из различитих области клиничке нуклеарне медицине, а пре свега из области онкологије, кардиологије, ендокринологије, нефроурологије и гастроентерологије. Набавком новог гама бројача (Wallac Wizard 1470), од почетка 2006. године, у „in vitro” лабораторији омогућено је да се знатно повећа број и врста анализа које се раде.

Посебан значај у Центру за нуклеарну медицину има формирање Терапијског блока Одељења за терапију. Терапијска примена радионуклида се врши у два одвојена, наменски пројектована апартмана, где је посебна пажња поклоњена комфору пацијента. Сваки апартман има дневно светло, свој сопствени санитарни део, климатизацију, телефонску линију, телевизор и кабловски TV прикључак, могућност интернет прикључка, а обезбеђена је и перменентна аудиовизуелна комуникација између пацијента и лекара, односно медицинске сестре.

Пратећи савремене медицинске водиче и смернице, логично се намеће потреба за Позитронском емисионом томографијом (ПЕТ), која представља најмлађу у низу софистицираних техника молекуларне дијагностике ослоњених на компјутерску анализу података. ПЕТ данас представља најсавременију дијагностичку процедуру за метаболички имиџинг, која служи за рану детекцију великог броја бенигних и малигних тумора. На овај начин би пацијентима из региона од два милиона становника наше земље, али и из суседних држава, био доступан најбољи начин ране детекције малигних процеса. Такође, са новом дијагностичком опремом биће омогућено коришћење и других изотопа чиме ће се дијапазон дијагностичких могућности проширити, што ће омогућити детекцију великог броја тумора, боље резултате лечења тешких болести, смањење броја непотребно примењених хируршких и других терапијских процедура.

Статистика:

У Центру за нуклеарну медицину се годишње у просеку уради:

• око две и по хиљаде „in vivo“ прегледа,
• око две стотине терапијских апликација радиофармацеутика за терапију малигних тумора (штитасте жлезде, неуроендокриних тумора, карцинома простате),
• око тридесет терапијских апликација радиофармацеутика за терапију бенигних болести штитасте жлезде,
• око једну стотину и тридесет хиљада „in vitro“ анализа.