
Управа

Проф. др Милован Матовић
Руководилац

Доц. др Владимир Вукомановић
Начелник одељења за „in‐vivo“ дијагностику

Доц. др Весна Игњатовић
Начелник одељења за „in vitro“ дијагностику

Др Марија Јеремић
Шеф Кабинета за заштиту од јонизујућих зрачења и контролу инструментације

Вмт Филип Виријевић
Одговорни техничар
Организационе јединице
Одељење за „in vivo“ дијагностику
Одељење за „in vitro“ дијагностику
Одељење за терапију
Кабинет за заштиту и контролу квалитета
Колектив центра
У Центру за нуклеарну медицину ради укупно двадесет и један запослени. Пет лекара специјалиста нуклеарне медицине, од којих су четири доктори медицинских наука и наставници на Факултету медицинских наука у Универзитета у Крагујевцу, један лекар на специјализацији из нуклеарне медицине и један дипломирани физичар, Осим њих, у Центру за нуклеарну медицину је запослено: дванаест медицинских техничара, један службеник и помоћни радник.
Особље Центра за нуклеарну медицину чине:

Директор Центра
Проф. др сц. мед. Милован Матовић
редовни професор
специјалиста нуклеарне медицине
субспецијалиста медицинске информатике

Проф. др сц. мед. Љиљана Мијатовић – Теодоровић
редовни професор
специјалиста нуклеарне медицине
(ангажована са 20% радног времена)

Начелник одељења за „in vivo“ дијагностику
Доц. др сц. мед. Владимир Вукомановић
доцент
специјалиста нуклеарне медицине
субспецијалиста онкологије

Начелник одељења за „in vitro“ дијагностику
Доц. др сц. мед. Весна Игњатовић
доцент
специјалиста нуклеарне медицине

Др Гордана Савић
специјалиста нуклеарне медицине

Др Катарина Вулета
лекар на специјализацији

Шеф Кабинета за заштиту од јонизујућих зрачења и контролу инструментације
Др Марија Јеремић
дипл. физичар
специјалиста медицинске физике
доктор физичких наука

Главни техничар Центра
Филип Виријевић
струковни медицински техничар

Главни техничар Одељења за „in vivo“ дијагностику
Ненад Мијатовић
струковни медицински радиолог

Главна сестра Одељења за „in vitro“ дијагностику
Марија Aнтонијевић
струковни медицински техничар

Главна сестра Одељења за терапију
Сања Луковић
медицинска сестра

Јелена Деспотовић
медицинска сестра

Марија Цветковић
медицинска сестра

Милица Рашић
медицинска сестра

Марија Милорадовић
медицинска сестра

Жаклина Раковић
медицински сестра

Никола Јовановић
медицински техничар

Невена Поповић
медицински сестра

Јелена Пешић
струковни медицински техничар

Марина Фуртула
службеник

Мирјана Леповић
помоћни радник
О центру
Служба нуклеарне медицине почиње са радом 1980. године у оквиру Медицинског центра „Др Михаило Илић“, a др Мирјана Живковић постаје први специјалиста нуклеарне медицине. Реорганизацијом Медицинског центра 1987. године, ОУР болница прераста у Клиничко болнички центар Крагујевац, а Одељење нуклеарне медицине постаје саставни део Завода за онкологију и нуклеарну медицину. Прим. др Мирјана Живковић постаје начелник Одељена нуклеарне медицине. Од 1991. године формира се самостална организациона јединица – Служба нуклеарне медицине, КБЦ Крагујевац.
Формирањем Клиничког центра Крагујевац од краја 2005. године, Служба за нуклеарну медицину је прерасла у Центар за нуклеарну медицину, а директор Центра постаје проф. др Милован Матовић.
Од јуна 2006. године, набавком нове гама камере (Siemens e.cam), отворене су могућности за ширење палете дијагностичких процедура из различитих области клиничке нуклеарне медицине, а пре свега из области онкологије, кардиологије, ендокринологије, нефроурологије, и гастроентерологије.
Набавком новог гама бројача (Wallac Wizard 1470), од почетка 2006. године, у „in vitro“ лабораторији омогућено је да се знатно повећа број и врста анализа које се раде.
Посебан значај у Центру за нуклеарну медицину има формирање Терапијског блока Одељења за терапију. Терапијска примена радионуклида се врши у два одвојена, наменски пројектована апартмана, где је посебна пажња поклоњена комфору пацијента. Сваки апартман има дневно светло, свој сопствени санитарни део, климатизацију, телефонску линију, телевизор и кабловски TV прикључак, могућност Интернет прикључка, а обезбеђена је и перменентна аудиовизуелна комуникација између пацијента и лекара, односно медицинске сестре.
Данас, Центар за нуклеарну медицину представља здравствену установу у систему терцијарне здравствене заштите КЦ Крагујевац за пружање високоспецијализованих здравствених услуга из домена дијагностичке и терапијске области примене нуклеарне медицине.
У Центру за нуклеарну медицину се обавља наставна делатност за студенте Медицинског факултета, лекаре на специјализацији из интернистичких и осталих специјалистичких грана, као и за лекаре на специјализацији из нуклеарне медицине.
Осим здравствене и наставне делатности, запослени у Центру за нуклеарну медицину активно учествују и у научноистраживачком раду, кроз реализацију истраживања у оквиру научних пројеката ресорног Министарства. Лекари Центра за нуклеарну медицину су чланови Европског удружења за нуклеарну медицину и сваке године активно учествују на европским конгресима. Лекари Центра за нуклеарну медицину су аутори или коаутори више стотина радова у целини објављених у страним и домаћим часописима са рецензијом.
Пратећи савремене медицинске водиче и смернице, логично се намеће потреба за Позитронском емисионом томографијом (ПЕТ), која представља најмлађу у низу софистицираних техника молекуларне дијагностике ослоњених на компјутерску анализу података. ПЕТ данас представља најсавременију дијагностичку процедуру за метаболички имиџинг, која служи за рану детекцију великог броја бенигних и малигних тумора. На овај начин би пацијентима из региона од 2 милиона становника наше земље, али и из суседних држава, био доступан најбољи начин ране детекције малигних процеса. Такође, са новом дијагностичком опремом биће омогућено коришћење и других изотопа чиме ће се дијапазон дијагностичких могућности проширити, што ће омогућити детекцију великог броја тумора, боље резултате лечења тешких болести, смањење броја непотребно примењених хируршких и других терапијских процедура.
Статистика
У Центру за нуклеарну медицину се годишње у просеку уради:
- око две и по хиљаде „in vivo“ прегледа,
- око две стотине терапијских апликација радиофармацеутика за терапију малигних тумора (штитасте жлезде и неуроендокриних тумора),
- око тридесет терапијских апликација радиофармацеутика за терапију бенигних болести штитасте жлезде,
- око једну стотину и тридесет хиљада „in vitro“ анализа.