Клиника за офталмологију

Указом Министарства народног здравља Краљевине Југославије 01.11.1923. године, основано је међу првима у Србији Очно одељење Бановинске болнице у Крагујевцу.

Оснивач Очног одељења је др Душан Михајловић, Крагујевчанин, који је студије медицине завршио 1921. године у Швајцарској. По повратку у Србију бива упућен на специјализацију на Очну клинику у Београд (1921.) код проф. др Ђорђа Нешића, где остаје до завршетка специјализације 1923. године. Тада се враћа у свој родни град где оснива Очно одељење.

Новоосновано одељење, било је смештено на спрату наменске зграде хирургије, у згради данашње Клинике за психијатрију. При оснивању, осим амбуланте, одељење има осам постеља и адекватну операциону салу. Ка њему су тада гравитирали пацијенти из централне Србије, северне Црне Горе и источне Босне.

Очно одељење се током времена развија, расте број оперативних захвата, па пред Други светски рат, годишње је оперисано и до стотину пацијената, а у том периоду, одељење има 16 болесничких постеља.

Очну патологију, према подацима др Душана Михајловића, у то време чине: екцематозна обољења предњих делова ока улавном код млађих пацијената, затим, гнојне гризлице рожњаче код одрасле сеоске популације најчешће као последица употребе српа приликом жетви и гнојних дакриоциститиси; а касније бројни иридоциклитиси, кератитиси, хориоретинитиси, ређе склеритис и др.

Прво извођење операције ока обављено је током 1923. године, а већ следеће године, урађене су 33 операције. Операција глаукома је старија, изведена је као прва 1923. године, а операције сенилне катаракте годину дана касније. Прве операције катаракте рађене су екстракапсуларно без шавова, затим интракапсуларно са шавовима, док су операције глаукома вршене по Елиот-у најћешче трепанацијом. Све операције рађене су у локалној анестезији.

У пероду педесетих година 20. века, новом организацијом и интеграцијом свих здравствених установа у Крагујевцу у Медицински центар „Др Михајло Илић“, основана је Очна служба, а др Добринка Јелић Кнежев постаје њен начелник. Очна служба је тада имала у свом саставу одељења и специјалистичке амбуланте, а нешто касније и одсеке.

Др Кнежев уводи низ новина у рад службе: периметрија по Foresteru, гониоскопија, операције птеригијума по Mc Reynoldsu, операције глаукома по Weckersu.

Године 1950. Очно одељење се пресељава из раније зграде хирургије у просторије на спрату данашње управне зграде КЦ Крагујевац и располаже са 32 болесничке постеље, једном операционом салом и једном амбулантом.

Болести које се лече на Одељењу, у том периоду постепено се мењају, јер нагли развој привреде (развој Завода Црвена Застава) узрокује учесталост повреда ока. Глауком се истиче као водеће обољење. Уводе се нове методе операције катаракте и глаукома, операције на капцима, сузној кесици, очним мишићима, вежњачи, рожњачи и дубљим структурама ока.

Развојем нових делатности, отварају се нови одсеци. Одсек за ортоптику и плеоптику оснива се 1969. године, великом заслугом проф. др Олге Литричин, која је омогућила да поклон Unicef-a, од неколико апарата, потребних за почетак рада, буде намењен крагујевачком одељењу. Тада се изводило око 2.300 клиничких прегледа и око 120.000 вежби, радом у две смене, са више лекара страболога и три дефектолога. Мада се са превенцијом амблиопија почело раније, у виду раног откривања и корекције рефракционих мана ког деце, кроз систематске прегледе предшколског и школског узраста.

Одсек за превентиву вида дечјег узраста основан је 1975. године. Исте године, основани су Одсек за глауком и Одсек за флуересцеинску ангиографију. Операциони микроскоп, који је набављен у то време, донео је велики напредак у микрохирургији ока.

Изградњом Хируршког блока, 1977. године, служба се сели у нову модерну зграду, садашњи Клинички центар, са 36 болесничких постеља.

Нови Одсек за контактна сочива, основан је 1983. године. Успостављена је и сарадња са очним клиникама у Београду, Новом Саду и Нишу.

Некадашње Одељење 1990. године прераста у Центар за офталмологију, а од 21.09.2006. године у Клинику за офталмологију Клиничког центра Крагујевац.

2003. године отворена су две савремено опремљене операционе сале, за хируршке интервенције на предњем и задњем сегменту ока, од којих је једна опремљена видео опремом, чиме је омогућен даљи развој и усавршавање оперативних техника тако да се од 2005. године обављају операције катаракте факоемулзификацијом са уградњом меких интраокуларних сочива, а 2009. године је уведена витреоретинална хирургија.

На Клиници за офталмологију се од 2008. године обавља скрининг и терапија прематурне ретинопатије.

Медицински тим Клинике чини 12 лекара офталмолога, од којих су три редовна професора, два лекара су ванредни професори и један доцент. Лекари се едукују како у земљи тако и у иностранству, и у току су са најновијим сазнањима из ове области.

Три лекара су на специјализацији, три на докторским студијама, а на Клиници за офталмологију ради и пет клиничких лекара, три дефектолога и 24 медицинска техничара.

Хируршки рад се обавља у једној операционој сали, а капацитет Клинике за офталмологију је 25 болесничких постеља, од чега су 22 постеље намењене Одељењу за оперативну офталмологију. Клиника за офталмологију едукује и кадрове из других здравствених центара. Тренутно су четири лекара и два волонтера на специјализацији за друге здравствене установе.

У наредном периоду, планира се:

• Осавремењивање и увођење нових дијагностичких процедура као што су: OCT и елекрофизиолошке методе испитивања (EOG, ERG и VEP),
• Даље усавршавање оперативних техника као и обезбеђивање услова за формирање одељења за дневну хирургију,
• Континуирана едукација запослених,
• Континуирана контрола и побољшање квалитета пружених услуга
• Пријем младих лекара на специјализацију,
• Обезбеђивање услова за увођење операције пресађивања рожњаче као и рефрактивне хирургије.