Центар за дерматовенерологију

Кожно – венерично одељење основао је др Живомир Гајић. Првог јула 1926 године постављен je за шефа службе у болници и на тој функцији остао је до 1960 године када је пензионисан.

Центар за дерматовенерологију смештен је у истој згради (која је као историјско здање под заштитом државе) где је и основано Кожно – венерично одељење у оквиру тадашње болнице која је имала ранг бановинске, са хоспиталним и амбулантним делом.

Како се развијала болница у Медицински центар (1966. године), Клиничко болнички центар (1985. године), затим Клинички центар (2005. године) и на крају Универзитетски клинички центар Крагујевац (2021. године), тако је и Кожно – венерична служба постајала Кожно – венерично одељење и на крају Центар за дерматовенерологију. Поред тога што се у Центру примењују терапијске и дијагностичке процедуре за кожне болести, Центар је и наставна база за студенте Факултета медицинских наука у Крагујевцу где се спроводи практична настава из предмета дерматовенерологија.

Центар за дерматовенерологију је подељен на Одељење опште дерматовенерологије (са капацитетом од 10 болесничких кревета у овом тренутку), Одсек за дневну болницу (у оквиру које се примају пацијенти на један дан у сврху дијагностике кожних болести и примене биолошке терапије) и Пријемна амбуланта Центра која функционише у оквиру Одељења специјалистичких кабинета. У амбуланти Одсека за физикалну терапију примењују се следеће терапијске процедуре:

• биостимулативни ласер и биоптрон лампа (који се у дерматологији користе за третман рана насталих због поремећаја у венском крвотоку, акни, херпесних промена и др.),
• комбиновани апарат за фототерапију – UVA и UVB и КВАРЦ лампа које се користе као методе фототерапије за лечење псоријазе, витилига, атопијског дерматитиса и др.,
• крио терапија се спроводи применом течног азота крио боцом за лечење вирусних брадавица, себороичних кератоза, фиброма и слично;
• електрокаутер који се користи за уклањање немеланоцитних, бенигних промена на кожи као што су фиброми, себороичне кератозе и др.

У оквиру  дела за негу здраве и болесне коже примењују се:

• терапијски индиковани третмани лица, и
• јонофореза, који се користе као физикални третман коже склоне акнама.

У оквиру Одсека за флебологију примењује се:

• локална тоалета рана уз већ поменут биостимулативни ласер и биоптрон лампу.

Од дијагностичких процедура у Центру се раде:

• биопсије кожних промена ради патохистолошке верификације (само за хоспитализоване пацијенте),
• алерголошка епикутана тестирања стандардном европском батеријом од 18 алергена,
• дерматоскопски прегледи меланоцитних и немеланоцитних промена.

Терапија која се примењује у Центру: Од децембра 2019. године у Центру за дерматовенерологију примењује се биолошка терапија за лечење псоријазе. Услов за добијање биолошке терапије је одлука Комисије РФЗО.

Заказивање прегледа Увођењем Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС) у здравствени систем Републике Србије, промењен је начин заказивања прегледа у Центру за дематовенерологију. Прве прегледе за пацијенте у Центру за дерматовенерологију, као терцијарном нивоу здравственог система у Србији, заказује електронским путем лекар специјалиста одговарајуће гране медицине са примарног нивоа здравствене заштите – дома здравља, или са секундарног нивоа – из одговарајућег здравственог центра, као и изабрани лекар из дома здравља. Пацијенти који су добили упут без термина за преглед дерматолога заказују термин прегледа на телефон 034-50 51 47 или лично на пријемном шалтеру Центра. Контролне прегледе електронски заказује лекар специјалиста у Центру за дерматовенерологију Универзитетског клиничког центра Крагујевац, који је прегледао пацијента, одмах након завршеног прегледа, уколико сматра да је контрола потребна. Уколико пацијент долази на контролни преглед, након истека рока упута, потребно је да обезбеди нови упут од изабраног лекара.

Потребна документација:

•  упут за преглед специјалисте у Центру за дерматовенерологију УКЦ Крагујевац са заказаним термином за преглед;
•  ранији клинички извештај или субспецијалистички извештај (уколико га пацијент поседује).

У плану је нова систематизација по којој ће се формирати Кабинет за биолошку терапију и Кабинет за фототерапију. Од планова везаних за функционисање Центра од великог значаја би била адаптација простора у којем се налази Центар за дерматовенерологију и замена дотрајале опреме уз набавку нових апарата.

У Центру за дерматовенерологију ради седам лекара специјалиста и шест доктора медицине. Центар располаже са 14 постеља у оквиру хоспиталног дела (тренутно располаже са 10 постеља), две амбуланте (за преглед амбулантних и хоспитализованих пацијената), две собе за превијање и примену других терапијских процедура (амбулантних и хоспитализованих пацијената), собе за негу болесне и здраве коже где се примењују терапијски третмани коже и јонофореза.