Управа
Проф. др Марина Петровић
Руководилац
Вмс Наташа Јаћимовић
Одговорни техничар
Организационе јединице
Одељење специјалистичких кабинета
- Кабинет за испитивање плућне функције
- Кабинет за пријем и контролу пулмолошких пацијената
- Кабинет за рентген дијагностику
- Кабинет за испитивање поремећаја дисања у сну
Одељење за Астму и ХОБП
- Одсек интезивне неге
- Одсек дневне болнице
Одељење за запаљенске болести плућа
- Одсек за неспецифичне инфламаторне болести плућа
- Одсек за хроничне интерстицијумске болести плућа
Одељење за туберкулозу плућа
Одељење за малигне болести плућа
- Одсек инвазивне дијагностике
О клиници
Почетак пулмологије у Крагујевцу бележи се 1926. године. Паралелно са развојем АТД-а, развија се и болничка антитуберкулозна служба. Одсек за грудне болести који се налазио у малом павиљону (старо Ушно одељење) 1930. године прерастао је у Грудно одељење. Исте године, Грудно одељење се усељава у нову зграду која је наменски прављена, са комплетном инфраструктуром: водоводом, централним грејањем и капацитетом од 70 постеља. Пошто је то било недовољно за лечење и тада великог броја болесника, 1940. године Општа јавна бановска болница у Равном гају (раније Среска меморијална болница) претворена је у депаданс Грудног oдељења крагујевачке болнице.
У току II светског рата, болница у Равном Гају је расформирана, док је Грудно одељење функционисало све време на истој локацији, где остаје до 1950. године. Тада је саграђен први послератни објекат у болници.
Стварањем нових просторних капацитета омогућен је нови размештај болничких одељења, па се на локацији старог Интерног одељења усељава Грудно одељење где остаје до 1964. године, када је дефинитивно пресељено у зграду, на брду изнад Сушичког потока, где се и данас налази.
Грудно одељење 1989. године постаје функцијски део Интерне клинике тадашњег Клиничко – болничког центра Крагујевац у коме се, поред туберкулозе, дијагностикују и лече различите плућне болести.
У том периоду, још веома распрострањена туберкулоза плућа, дијагностикује се у овој установи прегледом спутума директном микроскопијом. У складу са препорукама Министраства здравља Републике Србије, микробиолошка дијагностика туберкулозе плућа данас се обавља у Заводу за јавно здравље.
С обзиром на распрострањеност и растући тренд хроничних опструктивних болести плућа и бронхијалне астме, формиран је Кабинет за функционалну дијагностику, који је опремљен апаратима за комплетно испитивање плућне функције.
Године 1994. извршена је радикална реконструкција овог објекта са формирањем трокреветних и четворокреветних болесничких соба. Формирана је респираторна јединица са централним разводом кисеоника, за лечење најтежих пулмолошких болесника. Набавком апарата за неинвазивну механичку вентилацију, данас се успешно лече болесници са тешком респираторном инсуфицијенцијом и значајно смањује потреба за инвазивном механичком вентилацијом.
Последњих година, у Клиници се дијагностикује и поремећај дисања у сну (sleep apnea sindrom).
Формирањем Клиничког центра 2005. године, Одељење за плућне болести прераста у Центар за плућне болести са 60 болесничких кревета, који у свом саставу има четири одељења, осам одсека, пријемну амбуланту и рендген кабинет.
Центар за плућне болести 2012. године прераста у Клинику за пулмологију, са пет одељења, пет одсека и четири кабинета.
У Клиници за пулмологију лече се болесници са разноврсном плућном патологијом. За дијагностику плућних болести редовно се спроводи радиографија грудног коша у кабинету који је саставни део овог центра, а компјутеризована томографија грудног коша се изводи у Центру за радиолошку дијагностику у оквиру КЦ Крагујевац.
За дијагностику малигних болести изводи се фибербронхоскопија у кабинету за бронхолошко испитивање који је опремљен новим видеоасистираним бронхоскопом. У кабинету за инвазивну дијагностику се изводе слепе биопсије плеуре.
У респираторној јединици се хоспитализују и лече болесници са веома комплексним мултиорганским поремећајима са последичном респираторном инсуфицијенцијом.
Применом апарата за неинвазивну механичку вентилацију (НИВ), значајно је убрзан опоравак болесника и смањена је потреба за инвазивном механичком вентилацијом.
Осим на одељењу интензивне неге Клинике, у свим собама је разведен централни кисеоник за негу болесника са акутним погоршањем ХОБП и бронхијалне астме. Инхалациона терапија и респираторна рехабилитација су обавезни и саставни део терапијских процедура.
С обзиром на растући тренд пулмолошких болести, а у циљу брзе и правовремене дијагностике и лечења, значајан број болесника се хоспитализује преко дневне болнице.
Клиника за пулмологију је дислоцирана, што значајно отежава и успорава дијагностику и лечење пулмолошких болесника. Зграда је стара и руинирана, тако да ће изградњом новог објекта и пресељењем пулмологије, ти проблеми бити решени. У плану је едукација лекара за ригидну бронхоскопију, спироергометрију и ехокардиографију.
С обзиром да се велики број болесника упућује у установе ван Клиничког центра Крагујевац, ради видеоасистиране торакоскопије (ВАТС), увођење те дијагностичке методе на грудној хирургији убрзаће и олакшати дијагностику многих плућних болести.
Планира се формирање амбуланте за астму и организовање Школе за астму и ХОБП за пацијенте, где би се болесници детаљно информисали о својој болести и начину лечења, са посебним освртом на значај и технику инхалационе терапије.
У оквиру техничког усавршавања, планира се набавка следећих апарата:
- три пацијент монитора за лечење пацијената у респираторној јединици, којима је неопходан мониторинг како због природе болести (емболија плућа, респираторна инсуфицијенција, АРДС, декомпензовано хронично плућно срце са поремећајем ритма) тако и због праћења ефекта примењене терапије (хепарин, теофилин, антиаритмици, кардиотоници, вазодилататори);
- спироергометар за извођење тестова са физичким оптерећењем који се користе у дијагностици диспнеје, процени вентилације у току физичког напрезања, откривању латентних поремећаја респирације, дијагностици плућне хипертензије, преоперацијској процени болесника, дозирању оксигенотерапије и процени ефеката лечења;
- ригидни бронхоскоп;
- фибербронхоскоп са могућношћу ултразвучно вођене транскариналне иглене биопсије.
У Клиници за пулмологију је запослено 15 лекара: девет специјалиста интерне медицине, четири пнеумофтизиолога и два лекара су на специјализацији интерне медицине.. Академско звање има пет лекара: четири доктора и један магистар медицинских наука. У медицинском тиму Клинике за пулмологију је и 32 медицинских сестара / техничара.
Клиника има укупно 60 болесничких постеља, од којих је шест у јединици за интензивну негу.
Од дијагностичких апарата, Клиника поседује: спирометар, бодиплетизмограф, апарат за мерење дифузијског капацитета плућа, импулсну осцилометрију, апарат за бронхопровокацијско тестирање, видеоасистирани бронхоскоп, четири апарата за неинвазивну механичку вентилацију, апарат за испитивање поремећаја дисања у сну (scrееning polisomnograf), један пацијент монитор, апарате за инхалацију, три ЕКГ апарата, рендген апарат, апарат за брзо одређивање Д-димера и ЦРП.
Два лекара Клинике за пулмологију су на субспецијализацији из пулмологије, а сви лекари су активно укључени у процес континуиране едукације путем различитих стручних састанака, конгреса и симпозијума, како у земљи тако и у иностранству.
У Клиници се, на годишњем нивоу, просечно прегледа око 10.000, хоспитализује 1.600, а преко Дневне болнице се збрине око 300 болесника. Уради се око 500 бронхоскопија и 7.000 различитих дијгностичких процедура за испитивање функције плућа.
