На Одељењу интервентне кардиологије Клинике за кардиологију УКЦ Крагујевац, обављена је прва процедура реналне денервације. Реч је о минимално инвазивној методи лечења хипертензије у којој се употребом радиоталасне аблације, ради денервација симпатичких живаца око бубрежне артерије, чиме се постиже смањење активности нерава у том подручју и ефикасније снижавање крвног притиска, најчешће болести данашњице.
Тиме је Клиника за кардиологију УКЦ Крагујевац постала друга здравствена установа у Србији, поред Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, у којој се овакве процедуре данас успешно спроводе. Први пут је RDN процедура, студијски рађена у УКЦ Србије, а након тога у Клиничко-болничком центру Бежанијска коса.
„Са задовољством могу истаћи да смо планирано успели да спроведемо у дело и да уводимо нову процедуру у лечење наших пацијената. Најважнији предуслов смо испунили, а то је да је ангиосала Клинике за кардиологију стручно и технички потпуно оспособљена за извођење нове методе на безбедан и ефикасан начин. Реч је о лечењу групе пацијената са највећим факторима ризика за кардиоваскуларну смртност, а то су људи са повишеним крвним притиском.“, истакао је проф. др Владимир Здравковић, руководилац Клинике за кардиологију УКЦ Крагујевац.
Ренална денервација (RDN процедура) може се спроводити код свих здравствених стања код којих се среће срчана слабост, опструктивни прекид дисања у току сна, поремећај срчаног ритма, метаболички синдром и слично, али је најоправданије примењивати RDN процедуру код најтежих случајева, код којих стандардним лечењем није постигнута регулација високог крвног притиска.
„Реч је о релативно новој процедури у лечењу хипертензије, која подразумева нефармаколошко, већ транскатетерско лечење, присупом реналним артеријама, око којих се налазе важни нервни сплетови, који регулишу крвни притисак. Дејством на те нервне сплетове, можемо значајно да смањимо крвни притисак и то код најтежих пацијената, код којих применом три или више антихипертензивних лекова то нисмо успели да учинимо.“, објаснио је доц. др Иван Симић, начелник Одељења за интервентну кардиологију Клинике за кардиологију УКЦ Крагујевац.
До сада, RDN процедура спроводила се у Србији једино на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, одакле долази др Саша Хинић, интервентни кардиолог који успешно обавља ову процедуру и који ће у својству консултанта- едукатора, извршити прву реналну денервацију са тимом интервентних кардиолога Клинике за кардиологију УКЦ Крагујевац, на челу са доц. др Иваном Симићем.
„Идеја је да методу, коју са успехом спроводимо у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње праткично пренесемо и у Универзитетски клинички центар Крагујевац. Реналном денервацијом се постиже значајна редукција ризика од обољевања од кардиоваскуларних болести. Другим речима, значајно се смањује вероватноћа појављивања шлога, срчане слабости и редукује се укупни кардиоваскуларни морталитет код пацијената који имају артеријску хипертензију. Данас знамо да преко милијарду људи на свету болује од артеријске хипертензије. Верујем да су процентуално резултати и број таквих пацијената знатно већи, што треба да потакне и наше колеге које раде у примарној здравственој заштити да дијагностикују овакве пацијенте и да их првенствено боље лече и боље контролишу, а пацијенте код којих постоји комплексна патологија и патофизиологија саме артеријске хипертензије да упуте у центре као што је УКЦ Крагујевац. Процедура се рефундира од стране Републичког фонда за здравствено осигурање у комплетном износу.“, рекао је др Саша Хинић, интервентни кардиолог из Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.
Сваки пацијент који буде подвргнут процедури реналне денервације, биће пре интервенције детаљно процењен од стране вишечланог конзилијума који чине: интервентни и неинтервентни кардиолог, ендокринолог, нефролог, анестезиолог и по потреби, психијатар или лекари других специјалности. Свим пацијентима биће урађен 24-часовни амбуланторни EKG мониторинг, CT реналних артерија и надбубрежних жлезда и комплетно испитивање за секундарну хипертензију. RDN процедура се обавља у аналгоседацији, уз присуство анестезиолошког тима.