Центар за нуклеарну медицину

Служба нуклеарне медицине почиње са радом 1980. године у оквиру Медицинског центра “Др Михаило Илић”, a др Мирјана Живковић постаје први специјалиста нуклеарне медицине. Реорганизацијом Медицинског центра 1987. године, ОУР болница прераста у Клиничко болнички центар Крагујевац, а Одељење нуклеарне медицине постаје саставни део Завода за онкологију и нуклеарну медицину. Прим. др Мирјана Живковић постаје начелник Одељена нуклеарне медицине. Од 1991. године формира се самостална организациона јединица – Служба нуклеарне медицине, КБЦ Крагујевац. Формирањем Клиничког центра Крагујевац од краја 2005. године, Служба за нуклеарну медицину је прерасла у Центар за нуклеарну медицину, а руководилац Центра постаје проф. др Милован Матовић.

Од јуна 2006. године, набавком нове гама камере, отворене су могућности за ширење палете дијагностичких процедура из различитих области клиничке нуклеарне медицине. Такође, набавком новог гама бројача у „in vitro” лабораторији омогућено је да се знатно повећа број и врста анализа.

Посебан значај у Центру за нуклеарну медицину има формирање Терапијског блока Одељења за терапију. Терапија радионуклидима се спроводи у два савремено опремљена апартмана, прилагођена комфору пацијената, са сопственим купатилом, климатизацијом, ТВ и интернетом, уз сталну аудиовизуелну комуникацију са медицинским особљем.

Реконструкција Центра за нуклеарну медицину, реализована 2026. године, укључила је свеобухватно унапређење простора, инфраструктуре и технолошких капацитета, са циљем подизања квалитета дијагностике и терапије на виши ниво. У оквиру грађевинских радова извршена је модернизација постојећих просторија, уз проширење капацитета кроз функционалније организован дијагностички део. Посебна пажња посвећена је оптимизацији тока пацијената и особља, чиме је унапређена ефикасност рада и смањено време чекања. Простори су пројектовани у складу са савременим стандардима заштите од јонизујућег зрачења, уз унапређене системе вентилације, климатизације и безбедносног надзора.

Значајан сегмент реконструкције односи се на проширење дијагностичког блока, инсталирањем савремених SPECT/CT дијагностичких уређаја, чиме су отворене могућности за увођење нових, комплекснијих процедура, а пре свега из области онкологије, кардиологије, ендокринологије, нефроурологије, и гастроентерологије. Тиме је омогућена интеграција функционалне и анатомске дијагностике у јединственом прегледу, што директно доприноси бољој клиничкој процени и планирању терапије.

Овим унапређењима Центар за нуклеарну медицину значајно је ојачао своје капацитете, омогућавајући већу доступност савременим дијагностичким и терапијским процедурама, уз подизање укупног квалитета здравствене услуге.

Пратећи савремене медицинске водиче и смернице, логично се намеће потреба за позитронском емисионом томографијом (PET), која представља најсавременију дијагностичку процедуру за метаболички имиџинг, која служи за рану детекцију великог броја бенигних и малигних тумора. На овај начин би пацијентима из региона од око два милиона становника наше земље, али и из суседних држава, био доступан најбољи начин ране детекције малигних процеса. Такође, са новом дијагностичком опремом биће омогућено коришћење и других изотопа чиме ће се дијапазон дијагностичких могућности проширити, што ће омогућити детекцију великог броја тумора, боље резултате лечења тешких болести, смањење броја непотребно примењених хируршких и других терапијских процедура.

Статистика:

У Центру за нуклеарну медицину се годишње у просеку уради:

• око две и по хиљаде „in vivo“ прегледа,
• око две стотине терапијских апликација радиофармацеутика за терапију малигних тумора (штитасте жлезде, неуроендокриних тумора, карцинома простате),
• око тридесет терапијских апликација радиофармацеутика за терапију бенигних болести штитасте жлезде,
• око сто тридесет хиљада „in vitro“ анализа.