У оквиру Клинике за општу хирургију Универзитетског клиничког центра Крагујевац, почетком марта почела је са радом Амбуланта клиничке нутриције, намењена пацијентима код којих исхрана није само део опоравка, већ једно од кључних питања лечења и преживљавања.
Отварање ове амбуланте проистекло је из потребе да се на једном месту препознају, прате и лече пацијенти са интестиналном инсуфицијенцијом, стањем у коме црева више не могу да обављају своју основну функцију – да апсорбују довољно течности, електролита и хранљивих материја неопходних за живот.
Посебна пажња усмерена је на пацијенте са синдромом кратког црева, који је код одраслих најчешће последица опсежних, односно масивних ресекција танког црева.
За разлику од неких других облика инсуфицијенције органа, пацијенти са интестиналном инсуфицијенцијом често немају прецизно одређено место у систему. У пракси то значи да неретко обилазе различите специјалисте — хирурге, гастроентерологе, нефрологе и друге лекаре — док основни проблем остаје недовољно препознат.
Такви пацијенти често „лутају“ кроз здравствени систем, а њихово стање може бити озбиљно, дуготрајно и животно угрожавајуће.
Вођени искуствима најуспешнијих европских центара који се баве овом групом болесника, лекари УКЦ Крагујевац, покренули су Амбуланту клиничке нутриције као први и веома важан корак ка системском решавању овог проблема. Дугорочни циљ је формирање одсека за клиничку нутритивну терапију, где би ти пацијенти могли да буду хоспитализовани ради детаљне процене, корекције нутритивног статуса, надокнаде течности и електролита, као и увођења и праћења парентералне нутритивне терапије.
У амбуланти раде хирург проф. др Бојан Стојановић и анестезиолог доц. др Данијела Јовановић, као део мултидисциплинарног приступа лечењу. Управо је мултидисциплинарност основа збрињавања тих пацијената, јер интестинална инсуфицијенција никада није проблем само једног органа, нити само једне специјалности. 
Због тога је у оквиру УКЦ Крагујевац формиран и мултидисциплинарни нутритивни конзилијарни тим, који чине гастроентеролози, анестезиолози, хирурзи, нефролози и високи медицински техничари. Задатак тима је да заједнички процени стање сваког пацијента, одреди најбољи модалитет лечења и размотри увођење савремених и иновативних терапија које могу допринети бољој адаптацији црева и бољем квалитету живота.
Лечење у амбуланти обухвата више различитих приступа, у зависности од потреба пацијента. То укључује прилагођавање и ординирање медикаментозне терапије, оралну нутритивну подршку, парентералну нутритивну терапију, као и припрему пацијената за хируршко лечење, посебно када постоји могућност успостављања континуитета дигестивног тракта и побољшања функције црева.
Поред пацијената са интестиналном инсуфицијенцијом, Амбуланта клиничке нутриције бавиће се и другим групама болесника којима је потребна стручна нутритивна процена и подршка.
Пре свега, амбуланта је намењена пацијентима са отежаним уносом хране на уста, без обзира на узрок. То могу бити особе које због основне болести, бола, мучнине, поремећаја гутања, слабости или дуготрајног опоравка не могу да унесу довољно хране и течности. Код таквих пацијената проблем није само губитак телесне масе, већ и пад снаге, слабији имунитет, спорије зарастање и већи ризик од компликација.
Амбуланта ће пратити и пацијенте са нутритивним стомама, као што су гастростома, гастротубе и нутритивна јејуностома. Таквим пацијентима је потребна прецизна процена потреба, избор одговарајуће формуле, праћење подношења терапије и превенција компликација. Правилно вођена ентерална исхрана може значајно побољшати опште стање болесника, олакшати кућно лечење и смањити број хоспитализација.
Посебно важну групу чине пацијенти са високо продуктивним јејуностомама и илеостомама, као и они са другим манифестацијама синдрома кратког црева. Код њих долази до великих губитака течности и електролита, што може довести до исцрпљености, дехидратације, поремећаја рада бубрега, честих пријема у болницу и озбиљног нарушавања квалитета живота. Овакви пацијенти захтевају пажљиво праћење дневних губитака, одговарајућу надокнаду течности, избор одговарајуће исхране и лекова, као и индивидуално планирање даљег лечења.
Амбуланта ће збрињавати и пацијенте са малапсорпцијом, односно са поремећајем варења, ресорпције и искоришћавања хранљивих материја. То су стања у којима организам, и поред уноса хране, не успева да из ње извуче оно што му је потребно. Последице могу бити губитак телесне масе, мањак протеина, витамина и минерала, хронични умор, анемија и низ других проблема који често остају непрепознати или се препознају касно.
Важан део рада амбуланте биће и преоперативна нутритивна оптимизација. Данас је јасно да исход операције не зависи искључиво од саме хируршке процедуре, већ и од општег стања пацијента пре захвата. Пацијенти који у операцију улазе потхрањени, исцрпљени или са израженим дефицитима имају већи ризик од компликација, споријег опоравка и дужег лечења. Зато је циљ да се код пацијената код којих постоји индикација, на време препознају нутритивни проблеми и да се пре операције организам што боље припреми.
Амбуланта ће бити значајна и за онколошке пацијенте са кахексијом и израженим нутритивним дефицитом, нарочито када им је унос хране отежан због мучнине, губитка апетита, бола, промена у варењу или нежељених ефеката онколошке терапије. Губитак телесне масе и мишићне снаге код ових болесника није само пратећи проблем – он директно утиче на подношење терапије, опоравак и квалитет живота. Правовремена нутритивна подршка зато може имати важну улогу у укупном лечењу.
Отварање Амбуланте клиничке нутриције УКЦ Крагујевац, прави важан искорак ка модернијем и организованијем приступу пацијентима чије стање захтева више од стандардног лечења. Реч је о људима чији се проблем често не види на први поглед, али чије су свакодневне потребе велике, сложене и медицински озбиљне.
За њих, оваква амбуланта значи да више неће морати да траже помоћ на више страна, већ да на једном месту могу добити стручну процену, план лечења и континуитет праћења.
Амбуланта клиничке нутриције ради у оквиру специјалистичких хируршких амбуланти, уторком од 12 часова, а преглед се може заказати преко Здравственог информационог система, путем изабраног лекара опште праксе, у оквиру специјалистичких или интерклиничких прегледа.
